Svaki roditelj želi da njegovo dete izraste u srećnog i mudrog čoveka, međutim kako doći do toga često zavisi od društvenih pravila i o tome šta neki narod smatra ispravnim i mudrim.
U knjizi “The Tibetan Art of Parenting: From Before Conception Through Early Childhood” autori En Mejden Braun, Edi Farvel i dr Diki Nirongš objasnili su kako Tibetanci odgajaju svoju decu.
Knjiga nije pisana kao klasični priručnik za roditelje, to je dokument u kojem je zapisan svakodnevni život i mudrosti, a čitatelji odlučuju kako će ih primeniti u svoj život.
Ova mistična zemlja s najvišom prosečnom nadmorskom visinom često se opisuje kao zemlja mudrosti i duhovnosti u kojoj žive srećni ljudi.
Prema knjizi postoje četiri važna perioda u dečjem životu:
Do pete godine – tretirajte dete kao kralja
Tibetanci veruju da prvih pet godina dete treba da bude tretirano “kao kralj”.
Linija između poslušnosti i razumevanja mora da bude vidljiva. Ništa ne sme da bude zabranjeno, a distrakcija treba da bude korićtena kao alat svih roditelja.
Te prve godine u životu oblikuju aktivnost, znatiželju i interese u životu. Roditelji ne smeju da zaborave da dete još uvek ne može da radi dugačke logičke lance i da će kaznu shvatiti kao suzbijanje snage.
Od pete do desete godine – tretirajte dete kao roba
Ovo je period kada prema detetu smete da se ponašate kao “prema robu”.
Deci treba da date zadatke i oni treba da budu dovršeni. Za sve neuspešne poslove kazne su saveti i objašnjenja.
Međutim, fizičku kaznu treba izbegavati po svaku cenu. Ovo je vreme kada se inteligencija razvija aktivno. Takođe, dete treba da nauči da predvidi reakcije ljudi na svoje postupke, da zauzme pozitivan stav prema drugima i izbegava negativne manifestacije. Glavni fokus treba da bude na osnaživanju detetove želje prema znanju.
Od desete do petnaeste godine – tretirajte dete jednako
Iako ovo može da zvuči malo čudno, budući da je roditelj osoba s mnogo više iskustva i i obrazovanja, dete treba da bude tretirano na isti način kao i vi.
Sada je pravo vreme da sa detetom proveravate važna pitanja kako biste osigurali njegovu nezavisnost.
Stalno pružanje saveta i trikova tokom slušanja njihovih zahteva i izazova trebalo bi da bude vaš glavni fokus. Tokom tog razdoblja razvija se autonomija i nezavisnost razmišljanja i misli.
Od petnaeste godine – tretirajte dete s poštovanjem
Poštovanje je poslednja lekcija, ali ne i manje važna. Sada je kasno da se uči dete bilo koja druga vrednost, vreme je za ubiranje plodova svog rada s detetom.
Tokom ove važne faze pripazite na sledeće tibetanske mudrosti. Mogu da vam pomognu u tom važnom poslu.
Poštujte jednostavnost dečjeg uma
Prema autorki knjige dr En Mejden Braun koja je i psihoterapeut i socijalni psiholog, dete ima jednostavan um pre nego što se razvije i bude spremno da poveže iskustva, čula, emocije i misli sa situacijama i prošlim iskustvima.
Ne zanemarujte imitiranje, pamćenje, dodir i kretanje
Tibetanci naglašavaju podučavanje dece kroz imitiranje, pamćenje, dodir i kretanje tako da potpuno značenje materijalnog može da uđe u svest intuitivno i intelektualno.
Stvorite čistu edukativnu okolinu
Za Tibetance okolina za učenje treba da bude čista, brižna i puna osećaja svetoga. Greške treba ispraviti bez osuda. Takođe deca su ranjiva i treba da budu zaštićena i izlečena kada dožive strahote ili uznemirujuće slike.
Fokusirajte se na osnovne vrednosti
Saosećanje, poštenje i deljenje vrednosti možete da pokažete deci svojim ponašanjem jer deca imitiraju.
Sklad za sve
Sklad u odnosima je visoko cenjen, važno je čak i malu decu naučiti kako da učestvuju u uravnoteženoj interakciji, a ne da se takmiče sa odraslima, drugom decom, životinjama, prirodom…
Nema poniženja i telesnog kažnjavanja
Bez ponižavanja i telesnog kažnjavanja. Tibetanci veruju da roditelji tuku svoju decu jedino zato što se ona ne mogu braniti.
FACEBOOK @SFERAMEDIJA
INSTAGRAM @SFERAMEDIJA