CIA je 1972. godine učestvovala u strogo tajnoj podmorničkoj misiji kako bi dohvatila paket špijunskog satelitskog filma s 5000 metra ispod površine Tihog okeana.
Sjedinjene Države lansirale su, naime, satelit u junu 1971. kako bi fotografisale obavještajne mete, ali sljedećeg mjeseca padobran na jednoj od njegove četiri kapsule s dragocjenim filmom pokvario se pri ponovnom ulasku, zbog čega se srušio u okean i potonuo na dubinu od 5000 metara.
Američka mornarica i CIA osmislile su hrabar plan korištenja Trieste II (DSV-1) s ljudskom posadom za spašavanje kapsule s dna okeana, u nečemu što će postati najdublja podvodna operacija provedena do danas. Trebala su im tri zarona da dođu do filmova koji su većinom bili uništeni. Koliko je to koštalo nisu objavili no sigurno ih je koštalo pravo malo bogatstvo.
Puno manje američkoj mornarici trebalo je da dođe do uređaja pristiglog iz NASA koji su izgubili u Jadranskom moru 2021. godine.
Navodno, oko 3.000 evra. Posada ribarskog broda Marian II u januaru 2020. godine sa 140 metara dubine povukla je uređaj koji im je pokidao mreže. Uređaj su “ulovili” između ostrva Mljeta i Svetog Andrije u dubrovačkim Elafitima. Ribar Darko Kunac Bigava za portal Morski.hr je potvrdio da su ga radio vezom kontaktirali preko VHF kanala 16 s američkog vojnog broda i da su uređaj tražili nazad.
To bi bila i prva potvrda porijekla pronađene, čini se ipak, vojne “igračke”.
“Iskrcali smo taj pakleni stroj, evo maloprije sam ga predao. Platili su mi štetu, sve je bilo u redu u primopredaji. Potpisali su oni papir da sam im preda, sve je ok. Pokušao sam snimiti, ali nisu mi dali da slikam” ispričao je za 24sata.hr 9. januara 2020. godine ribar Darko Kunac, koji je u srijedu navečerkod Mljeta pronašao neobični uređaj za koji se uspostavilo da je s američkog broda koji je prolazio tom rutom.
“U početku pregovora je bilo nezgodno, bilo je prgavo. Mislili su ti Amerikanci da sam nekakav somalijski pirat ili ko zna što, mislili su da žvaćem koku, da ću im izvući milione. A onda sam im ja rekao da mene to ne interesuje, da imam svoju pamet i da se sa mnom neće igrati. Zaprijetio sam im da ću baciti stroj u more i da sam tvrd orah. Obalna straža je sve prevodila”, kazao je tada Kunac.
“Ma gledaj prijatelju, razočaran sam da oni mogu ovako doći pred moju kuću, u moje dvorište i onda me ovako zafrkavati. Šta je ovo, ko ovo dozvoljava? Kako bi se oni osjećali da ja dođem ispred Hjustona i da im ovako izvodim? Da dođem kod njih u vrt i radim što hoću? Ajde, molim te. Ali nisu oni krivi, oni su tu došli mornari, rade šta rade. Izvinili su se, kažu da nije do njih. Njima fala lipa, daleka im bila zemlja. Oni su poslani kao posada, problem su ovi naši što su skinuli gaće pred njima, to je drugi par postola. Ma… bolje da mučim”, rekao je Kunac te zaključio:
“Što se tiče novca, izvukao sam koliko mi je trebalo, pokrio sam svoju štetu. Nisam se htio puno natezati s njima, rekao sam im slobodno da nazovu ribomaterijal i da provjere koliko koštaju mreže i materijal. Nisam im uzeo za duševnu bol.”
Ono što je još čudnije u ovoj ionako čudnoj priči, jest činjenica da je uređaj koji su ribari “ulovili” u morskim dubinama, još uvijek bio u poštanskom omotu, odnosno na njemu su se jasno vidjele oznake “DHL-a”. Nije bio ni raspakovan, što znači da nije ni radio, odnosno bio uključen, pisala je “Slobodna Dalmacija”.
“Radi se u multisenzorskom uređaju za prikupljanje raznih podmorskih podataka (geološki, hidrografski…). To je po svemu sudeći akustični lokator ili tzv. hidrofonska stanica, koja prikuplja zvukove. Očigledno im je uređaj s broda ispao slučajno jer nije bio ni uključen. Uređaj može biti civilne ili vojne namjene. Ako se radi o uređaju vojne namjene, onda ova cijela priča dobiva drukčije dimenzije. Naime, ako je vojni uređaj, onda se može raditi o određenim pripremama za ‘baziranje’ ili dolazak neke vrste naoružanja u to područje tipa podmornica”, rekao je sagovornik za “Slobodnu Dalmaciju”.
