Džonatan Abrams, novinar The New York Timesa, razgovarao sa igračem Atlante i srpskim reprezentativcem Bogdanom Bogdanovićem. Bogdanović je govorio o odlasku iz Sakramenta, o uspešnoj saradnji sa superzvezdom Hawksa Trejom Jangom, i o tome kako je postao fan Kobi Brajanta. Bogdanović je takođe objasnio koliko MVP priznanje Nikole Jokića znači za Srbiju.

Serbian Times prenosi intervju uz neznatna skraćenja i redakcijsku opremu:

“Zamislite, na trenutak, koliko bi bila drugačija serija plej-ofa Istočne konferencije NBA da je, recimo, Janis Adetokumpo imao Bogdana Bogdanovića da mu širi teren i otvara prostor. Ili gde bi Atlanta bila u njihovom ponovnom oživljavanju bez preciznog šuterskog umeća Bogdanovića?

Milvoki Baks su skočili malo rano tokom prelaznog roka pokušavajući da obezbede Bogdanovića u dogovoru sa Sakramento Kingsima, nakon što je Bogdanović već bio frustriran zbog smene njihovog generalnog menadžera Vlade Divca.

Kršenje pravila koštalo je Milvoki gubitka Bogdanovića i budućeg izbora u drugom krugu. Bogdan je na kraju, kao ograničeni slobodni agent, potpisao za Atlantu kojoj Sakramento nije odgovarao. Ovaj preokret bio je deo značajne promene koja je Jastrebovima donela brz profit.

Borba sa koronavirusom ograničila je Bogdanovića pre sezone, a povreda kolena naterala ga je da propusti 25 utakmica. Ali njegov povratak poklopio se sa odlukom Houksa da Nejta MekMilana postave za privremenog glavnog trenera sa njegove pomoćničke uloge i sa osam uzastopnih pobeda. Bogdanović je u proseku postizao 16,4 poena po meču u plej-ofu serije Atlante protiv Niksa i Filadelfije, što odgovara njegovom proseku u regularnoj sezoni.

Sada su peti nosioci Jastrebovi u polufinalnoj seriji čak na 2-2 sa prvorangiranim Siksersima.

Kakva je bila vaša percepcija Jastrebova pre nego što ste potpisali ugovor?

-Pre nego što je sve počelo obavio sam razgovor sa Kingsima i želeo sam da ostanem, jer su mi se svidele kultura i ostalo i bio sam dobar sa saigračima. Osećam da su voleli da igraju sa mnom. I osećam se kao da smo tamo nešto izgradili. Ali onda su otpustili Vlade Divca dok sam ja bio u Srbiji. Pre toga razgovarao sam sa svima, sve je izgledalo u redu i ja sam rekao: „Ni ne razmišljam o selidbi“.

Dakle, nisam rekao da sam tamo zbog Vlade, ali na izlaznom sastanku čujete jedno, a zatim bum, niko ništa ne govori i promene se dešavaju. Kažem sebi: „Nešto se događa.“

A onda me zove vlasnik Kingsa i kaže mi: „Hej, i dalje želimo da zadržimo tim, ali možda treba nešto da promenimo, da bi se igrači osećali kao nova ekipa, novi početak, bla, bla, bla. “

I dalje sam bio u Srbiji. Vežbao sam. Tokom leta nisam razgovarao ni sa kim, samo sa momcima iz Kingsa i saigračima. Nisam znao šta će se dogoditi i onda su me Kingsi preko noći razmenili. Rekao sam: „OK, ne žele me tamo.“ Dakle, ajde da pronađem najbolju opciju za mene i moju porodicu, da mogu da pređem na sledeći nivo”. Jastrebovi su mi savršeno odgovarali.

U prošlosti ste izjavili da ste se plašili gubitka konkurentnosti nakon što ste izgubili mesto u Sakramentu…

-Da.

Da li je to nešto što ste izgubili, a zatim ponovo našli ove sezone?

-Ne, osećam se kao da nisam izgubio, ali jednostavno nisam imao dovoljno kredita za to jer nisam pobedio. Jer, ako igrate pobedničke utakmice u gubitničkom timu i dalje gubite, to nije pobedničko mesto. Čak i ako pomislim, „U redu, ta igra, ne mora da bude jurenje za poenima“ – na terenu postoji mnogo stvari na koje možete uticati da pobedite.

To je nešto što obični ljudi ne mogu da vide, navijači. Ali kada ne pobedite, gubite kredit.

Jedna od najtežih stvari u NBA je razvijanje pobedničke kulture. Kako je Atlanta uspela da završi polu-sezonu?

-Kada gubite, vidite da vrlo često u ligi svi postaju sebičniji i nije ih briga za druge. I to je ono što igrači rade, pokušavajući da sačuvaju svoj posao. Kada pobeđujete, svi su spremni da se žrtvuju.

Izgleda da ste ti i Jang brzo skapirali jedan drugog?

-Ja sam takmičar, a on takmičar, jednostavno tako. Želi da pobedi. Pre svega želi da radi i zna da sve što je dobio u svom životu nije dobio tek tako. To mora dokazati svaki put. On mora da radi za to, a ja se isto osećam u svojoj priči. Lako je komunicirati sa takvim momkom.

Šta vam je prolazilo kroz glavu kad ste podigli prst da utišate publiku u Filadelfiji tokom Prve utakmice?

-Promašio sam par šuteva, bili su sve glasniji i ja sam napravio taj potez. Jednostavno je izašlo iz mene. To je prirodno, a osećam da je i zabavno.

Kako ti izgleda plej-of atmosfera u poređenju sa onom u Evropi?

-Ovde je kultura navijača takva da prate igrače, superzvezde i pojedince. U Evropi su, zbog toliko mnogo zemalja, toliko različitih kultura, više orijentisani na tim i timski su osetljiviji.

Zašto ste odrastajući odabrali košarku iznad ostalih sportova?

-Svetsko prvenstvo 2002. godine, zlatna medalja u Indijanopolisu, svi su pričali o tome, deca u školi. Gađali smo trojke i pominjali Peđu Stojakovića i druga velika imena srpske košarke. I nadamo se da sada imamo decu koja mogu to isto da urade sa našim prezimenima. I dobar je osećaj biti u toj poziciji.

Da li ste mogli da gledate te serije Kingsi-Lejkersi sa Divcem i Stojakovićem početkom 2000-ih, kada ste odrastali?

-Da, to je bila velika stvar. Sećam se da su Kingsi imali teške mečeve sa Dalasom u plej-ofu, i Lejkersima naravno. Nisam mogao da gledam celu seriju, zbog TV prava. Kad god je utakmica bila na TV-u, gledali bismo. Mislim da je u Srbiji prenošena većina utakmica kada su Kingsi imali prednost domaćeg terena. Bio sam tako mlad, imao sam 9,10 godina.

Ali zar niste ljubitelj Kobi Brajanta? Kako ste pomirili navijanje za Kingse kada su Lejkersi imali Brajanta?

-Postao sam Kobijev fan kada je ubacio 81 poen. To je bilo nešto ludo, nešto nemoguće. Od tada sam počeo da ga pratim i svidela mi se njegova strast. A onda je par godina kasnije osvojio prvenstvo, a zatim ga je ponovo osvojio. Pa sam rekao: „Prokletstvo, ovaj momak je stvarno, stvarno dobar.“

Šta za srpsku košarku znači to što je Nikola Jokić osvojio nagradu za najvrednije igrače?

-Trebaće mu vremena da shvati šta je postao ove godine. Ta MVP nagrada je nešto što mogu da uporedim sa zlatnom medaljom koju je reprezentacija Srbije osvojila kada smo imali idole poput Peđe Stojakovića, Vlade Divca, Saše Đorđevića.

Izvor: Sebiantimes Tekst: Džonatan Abrams/Njujork Tajms Foto: ESPN