SV. JAKOV TUMANSKI BIO JE SVETAC, MONAH, DOKTOR NAUKA I ČOVEK ZA PRIMER – DOVOLJNO DA GA KOMUNISTI KRVNIČKI PRETUKU DO SMRTI !
Sveti Jakov Tumanski nije bio samo monah, podvižnik već i veoma obrazovan čovek, doktor prava i filozofije, diplomata. Bio je jedan od najvećih svetaca koji su hodali čudotvornim manastirom Tumane. Jakov je bio jedan od onih ljudi koji su svi voleli. Bio je Hrišćanin i Srbin za primer – komunisti mu to nikada nisu oprostili.
Odmah nakon dolaska na vlast 1946. su ga utamničili, a onda i monstruozno pretukli do smrti momentalno nakon njegovog izlaska iz zatvora. Sluge đavolje nisu mogle da gledaju u njegove blage i slobodarske oči.
SV. JAKOV TUMANSKI
Rođen je kao Radoje Arsović 1894. na Ravnoj Gori. Školovao se u Srbiji, a kasnije doktorirao na Sorboni. Tamo je kao učen čovek radio i kao diplomata u Ambasadi Kraljevine. Bio je izrazito otmen čovek, koji je svaki dan menjao odela. Međutim, kada je odlučio da svoj život posveti Bogu, odelo koje mu je sestra Ivanka bila poklonila ponudio je prvom prosjaku na koga je naišao.
Veliki uticaj na njegov podvižnički put imao je vladika Nikolaj, pa je Sv. Jakov uz vladiku i započeo svoje podvizavanje u manastiru Žiča. Na svoju doktorsku titulu potpuno je zaboravio. Živeo je vrlo skromno i ćutljivo, išao u pohabanoj odeći i čistio đubrivo iz štale pored manastira. Anegdote u vezi sa njegovim podvižničkim životom prepričavale su se van Žiče i Kraljeva.
Bio je čudotvorac. Sveti Ava Justin Popović zapisao je da je Sv. Jakov predvideo nemačko bombardovanje Beograda i naša stradanja u tom ratu, a da je pred rat vodeći volove upregnute u jaram po Kraljevu upozoravao narod da ga čeka teška patnja i ropstvo.
Nakon izlaska iz zatvora i torture, 1946. pripadnici UDBE na putu između Požarevca i Rabrova su ga pretukli, nanevši mu teške telesne povrede od kojih je ubrzo preminuo.
Zvanični razlog je bio 8.000 primeraka Oče naš, koje je nesebično izdelio narodu na železničkoj stanici u Požarevcu. Prema ličnoj želji, sahranjen je u njegovom manastiru Tumane. Za sveca je kanonizovan na Svetom arhijerejskom saboru 2017.
