Na majke koje odluče da ostaju kod kuće sa decom prvih nekoliko godina, društvo gleda kao na srećnice. To su one čiji muž ima dovoljno veliku platu pa može u tome da ih “podrži”. To su one koje neće propustiti prvi korak, prve reči, prve “bisere”. Niko ne govori o tome da je ovakav “dar” za većinu majki zapravo i velika lična žrtva. Jer, niko ne govori o tome što on nosi, a to je izolacija.

MAME, DA LI JE TAKO?

Prepoznaće se majke koje su rešile da zaustave svoj život na kratko da bi se potpuno posvetili drugima. Svojoj deci, svom suprugu, partneru – i nisu potpuno srećne zbog toga. Možda se osećaju usamljeno, bez svrhe, možda imaju osećaj da se oko njih dešava život a one stoje sa strane.

Depresija mama koje ostaju kuće pogađa više od četvrtine roditelja koji su nezaposleni i koji borave kod kuće. To je potpuno normalno i to je tema o kojoj treba govoriti..

I MAMA I “JA”

Kao prvo, mama, sećaš li se “stare” sebe? One koja je jurila s posla na kafu s drugaricama, a odatle na trening ili kod frizera? One koja je vikendom spavala dok nije bila više nego dovoljno naspavana i odmorna? One koja je volela krimi serije ili romantične filmove uz vino i meze? Još je tu. Premda misliš da si s majčinstvom izgubila svoje pravo ja i predala ga ponoru prljavog posuđa i veša, istina je da: nisi ništa izgubila.

Sećaš li se kad si bila u školi? Možda si bila sportistkinja? Posle toga možda bankarka, učiteljica ili frizerka? Bila si važna u velikom lošem svetu. Ali onog trenutka kad si otvorila to trudničko bolovanje, a zatim odlučila da ostaneš kod kuće zbog svog deteta, sistemom kuvane žabe sve se promenilo. Osećala si se kao da je tvoj identitet zamenjen jednom rečju: mama. I zbog svega toga se osećaš malo ljuto, zbunjeno i tužno. Ali, mama, nisi sama.

O ovoj temi progovorila je i Rejčel, mama iz Njujorka koja je napustila dobro plaćen posao u kancelariji, kako bi bila uz svoje dete.

“Borim se svakog dana i pokušavam da shvatim gde se sada uklapam u ovaj svet. Stalno pokušavam da smislim način da majke mogu da rade dok su istovremeno posvećene deci.”

“MAMA, NISI SAMA”

Ako si i ti ta mama koja je rešila da ostane kod kuće, možda ponekad pomisliš da nije trebalo. I depresija kod kuće je veliki teret. Nešto o čemu moramo otvoreno razgovarati. Izolacija, usamljenost, razlomljeni identitet – o tome se u ovom društvu ne govori. Možda zato što postoji stigma u žaljenju. Društvo na to gleda kao “dar” zato što ostaješ kod kuće.

Tvoj muž ima dovoljno veliku platu da te “podrži” (iako zapravo ti podržavaš njega time što ostaješ kod kuće, pa on može svoju karijeru da gradi dalje). Možeš svedočiti sitnim, čudesnim trenucima odrastanja koje mnoge majke propuste zbog posla. Ali čak i u tim trenucima, nešto nedostaje. Ono o čemu društvo ne govori je – izolacija. Usamljenost. Razlomljeni identitet. I ne govorimo o tome jer smo u igri pretvaranja da je sve savršeno. Pogledaj Instagram mama koje pratiš – iako su mnoge od njih upravo mame koje su ostale kod kuće, o tome šta im je to donelo se govori, ali o tome šta su izgubile – ne.

I, mama, ako se osećaš potpuno odsečeno od sveta i želiš da se vratiš na posao, zašto ne pratiš taj osećaj? Samo zato što si odlučili da ostaneš kod kuće, ne znači da to moraš zauvek.

Ako želiš da se vratiš na posao, ako ćeš tada biti srećnija, i tvoja deca će biti. Jer ono što oni najviše žele, je tvoja sreća. Dobro je za ženu da doprinese većem svetu koji se okreće izvan svog malenog sveta.

Dobar je osećaj dobiti platu. Dakle, mama, ako ti nedostaje posao – radi. Ako želiš ili si i dalje potrebna kod kuće, postoje razni načini kako pobediti usamljenost. Razgovaraj s prijateljicom. Časopisi. Dogovori kafu i večeru s prijateljima. Idi prema cilju. Radi skraćeno radno vreme od kuće za vreme spavanja i dok traje škola. Šta god možeš da zamisliš, možeš i da ostvariš.

Jedina konstanta u životu je promena.

Ne trebe da se bojiš toga. Veruj u sebe i veruj da je stvarno šteta da svet propusti sve ono što imaš da ponudiš. Možda misliš da ne možeš istovremeno imati i srećnu decu i ostvarivati svoje snove, ali zato imaš dve ruke, mama. I zato deca (uz malo sreće) imaju i tatu. I nadamo se, mama, da nećeš više zaboravljati na sebe.

zelenaucionica.com