Iako otkriven prije pola vijeka, Lepenski Vir nije otkrio sve svoje tajne.
Monumentalna skulptura, specifične kuće trapezoidne osnove planski podizane, grobovi koji ukazuju na posebne pogrebne rituale, obilje alatki izrađenih od kamena, kosti i roga, raznovrstan nakit, pločice sa urezanim znacima…
U dosadašnjim istraživanjima utvrđeno je da su kuće Lepenaca bile orijentisane ka reci, sa otvorenim vizurima na Treskavac, stjenu koja dominira na rumunskoj obali. I to nije slučajno, jer se iza Treskavca rađalo sunce, a na dan dugodnevice čak dva puta.
LEPENSKI VIR I FENOMEN
Ovim fenomenom se već nekoliko godina bave dr Aleksandra Bajić, neuropsihijatrica i jedini terenski arheoastronom u Srbiji, i arhitekta Hristivoje Pavlović iz Društva za arheastronomska i etnoastronomska istraživanja „Vlašići“ iz Beograda.
Imali su priliku da se svojim očima uvere i kamerom u realnom vremenu zabeleže dvostruki izlazak sunca iznad Treskavca koji se događa samo jednom u godini.
Potrebno je i malo sreće, jer oblak ili magla zaklone vidik i rano ustajanje i dolazak na Lepenski Vir ne budu nagrađeni jedinstvenim doživljajem. A za sledeći treba čekati godinu dana.
– Sunce se samo na trenutak kao varnica pojavi u podnožju planine Treskavac na suprotnoj obali Dunava, potom nestane i nakon nekoliko minuta izgreje u punom sjaju na zaravnjenom vrhu, kao na nekoj piramidi. Uostalom, sintagma „dvostruki izlazak sunca“ skoro da nije korišćena u našem jeziku. Međutim, ovaj jedinstven, čudesan, skoro bajkovit fenomen, lijep za gledanje, ima ogroman značaj u arheoastronomiji, pa je time od izuzetnog značaja za Lepenski Vir – smatra Hristivoje Pavlović, koji se već petnaestak godina bavi Lepenskim Virom.
– Dvostruki izlazak i zalazak sunca se inače može posmatrati na više lokaliteta u svijetu kao što su brdo kod grada Lik u Stafordširu na dugodnevicu i na brdu Kintrou u Škotskoj na kratkodnevicu, u oba slučaja sa dobro definisanih mesta posmatranja. Upravo to nas je inspirisalo da ispitamo mogućnost dvostrukog izlaska sunca na lokalitetu Lepenski Vir jer bi to bio jedini do sada referisan dvostruki izlazak sunca, na tačno određen, samo jedan dan u godini, za koji smo čuli. Striktno govoreći, postoji više lokaliteta sa kojih se može posmatrati dvostruki izlazak ili zalazak sunca i to nije ništa naročito značajno. Ali, arheoastronomski i kalendarski su veoma interesantni samo oni lokaliteti na kojima je taj fenomen vidljiv samo jednom u godini, na tačno određeni dan letnjeg ili zimskog solsticija – objašnjava Aleksandra Bajić.
Njih dvoje su se bavili komplikovanim matematičkim proračunima, terenskim istraživanjima i odredili tačku na kojoj treba stajati u zoru dugodnevice kako bi prisustvovali ovom fenomenu.
Srećnici koji su videli dvostruko svitanje nad Lepenskim Virom pričaju da sunce prvo „skromno“ proviri s leve strane Treskavca, pa kao da se predomisli i nestane iza ove strme planine.
Sumrak potom prvo razbije svetlosni oreol oko vrha, nakon čega sunce sa samog vrha Treskavca postane veliko svetleće oko.
I sve to traje nekoliko minuta, pa se dogodi da očarani ovim fenomenom prosto zaborave da kliknu fotoaparatom ili telefonom i zabeleže trenutak.
Moći će da se gleda i u nedelju i utorak
Na arheološkom lokalitetu Lepenski Vir sunce će i ove godine izaći dva puta. Pojaviće se najpre u uzanoj pukotini na severnoj padini vulkanske planine Treskavac u 6:06 po srednjoevropskom vremenu. Dva minuta kasnije, zakloniće se iza masiva stene i biti skriveno oko četiri minuta, da bi nakon toga ponovo izašlo na zaravnjenom vrhu Treskavca, gde će se pojaviti u punom sjaju. Ovaj zakasneli i dvostruki izlazak sunca se događa zbog specifične strukture horizonta i njegove velike ugaone visine (oko 13 – 14o). Uz minimalno pomeranje od glavne tačke posmatranja (30 cm prema severu), fenomen se može posmatrati i u nedelju, 20. juna, i u utorak, 22. juna, saopštilo je Društvo za arheoastronomska i etnoastronomska istraživanja „Vlašići“.
Izvor: danas.rs
