Parlament Letonije usvojio je 12. maja odluku o uklanjanju spomenika, uključujući i džinovski u prestonici Rigi.

Uklanjanje bi se moglo izvršiti na jesen.

“Verujemo da će Rusija pokušati da se na neki način osveti”, rekla je osoba iz kancelarije Evropske komisije u Rigi pod uslovom da ostane anonimna.

“Možda će nekako napasti letonske objekte, robu, hakovati sajtove ili uzvratiti na neki drugi način”, dodaje on za Hinu.

Pre pet meseci Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, takođe bivšu članicu Sovjetskog Saveza, pa Letonija strahuje od oružanog sukoba i na svojoj teritoriji.

“Neke porodice poput moje spremaju se za taj scenario. Žene i deca bi napuštali zemlju automobilima, a muškarci, od kojih su mnogi prošli neku vrstu obuke, ostajali bi da se bore”, rekao je isti izvor.

Za razliku od Ukrajine, Letonija je članica vojne NATO alijanse koju predvode Sjedinjene Američke Države, pa bi potencijalni napad na nju obavezao ostale članice da intervenišu.

U srcu Rige nalazi se zgrada koja je sedamdesetih godina prošlog veka bila arhitektonski simbol Sovjetskog Saveza, a koja je 1993. godine pretvorena u Muzej okupacije, finansirana donacijama i novcem od ulaznica.

Prošlog meseca održana je izložba eksponata iz perioda dugog 51 godinu tokom kojeg je Letonija bila deo Sovjetskog Saveza od 1940-1941, zatim Nemačka od 1941. do 1944. i ponovo Sovjetskog Saveza od 1944. do 1991. godine, kada je stekla nezavisnost, bio je obnovljen.

“Ostavio je ožiljak”, kaže 38-godišnji vodič Nikolajs dok grupi posetilaca pokazuje mapu na zidu i opis gulaga, radnih logora u Sibiru u koje su slati politički disidenti.

Nikolajsova baka je Letonka, a deda Rus.

Ulica ukrajinske nezavisnosti

U Letoniji je 30 odsto etničkih Rusa, od kojih su mnogi potomci radnika koji su tamo emigrirali iz drugih delova Sovjetskog Saveza posle Drugog svetskog rata.

Neki od njih svakog maja, na dan pobede nad nacističkom Nemačkom, donose cveće na spomenik. Ruska ambasada u Rigi obično organizuje događaje tog dana.

Ali zgradu ruske ambasade ovih dana danonoćno čuvaju tri policijska vozila.

Gradske vlasti su ulicu u kojoj se nalazi ambasada preimenovale u Ulicu ukrajinske nezavisnosti. Na zidu naspram zgrade naslikan je ruski predsednik Vladimir Putin sa glavom leša, dok su oko njega poređane ukrajinske zastave i pozivi da se zaustavi rat.

Istovremeno, Letonija povećava izdatke na naoružanje.

“Već smo premašili 2 odsto BDP-a za ovu namenu, a idemo ka 2,5 odsto“, rekao je letonski premijer Krišjanis Karinš. „Povećavamo naše rashode, a isto tako i naši partneri u NATO. Sa ljudstvom, opremom i sposobnostima, mi smo na bezbednoj teritoriji”, dodao je on prošlog meseca u Rigi.

Nikolajs nastavlja da izlaže eksponate u Muzeju okupacije, gde je poslednjih nedelja prolazilo oko 200 posetilaca dnevno.

Među eksponatima je i bela majica sa tenk i srpom i čekićem nacrtanim crvenom bojom, na kojoj piše: “Rusija – svetska turneja. Od 1944. do danas”.

“Ljudi vide sličnost između tada i danas. Verujemo da će broj posetilaca rasti”, kaže Nikolajs.

I Moldavija u strahu od Rusije

Podsetimo, predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je ranije na konferenciji za novinare u Bukureštu da će zatražiti pomoć od saveznika u slučaju vojnog sukoba sa Rusijom.

Maja Sandu je rekla da Moldavija oseća pretnju po svoju bezbednost, pošto se “rusko-ukrajinski front” približava granici te zemlje.

Poljska naoružana do zuba čeka Ruse

I Poljska se može svrstati na ovaj “spisak zabrinutih” zbog Rusije.

Samo dva dana ranije, mediji su preneli informacija da Poljska ulaže ogroman novac u naoružanjei da je pretekla sve evropske članice NATO po tom pitanju.

Poljsko naoružavanje nije počelo juče, već godinama unazad. Desničarska vlada predvođena strankom Pravo i pravda i stranačkim predsednikom Jaroslavom Kačinskim, godinama sprovodi plan povećanja izdvajanja za oružane snage kao jedno od glavnih programskih zadataka.

Ruska invazija na Ukrajinu samo im je olakšala posao jer se više niko u Poljskoj ne usuđuje da se glasno suprotstavi povećanju vojnih izdataka.