Pet dana koji su promenili rat: Od krvave borbe jednog naroda za oslobođenje do SUKOBA VELIKIH SILA

Ovo je bila nedelja u kojoj je rat u Ukrajini prešao iz krvave borbe jednog naroda za oslobođenje u potencijalno višegodišnju borbu velikih sila.

Svaki dan je donosio osećaj da se dešavaju ozbiljni, istorijski događaji i odluke koje neće samo odlučiti ko će pobediti u ratu između Rusije i Ukrajine, već će oblikovati tok ostatka 21. veka, piše u svojoj analizi Si-En-En.

Američki redsednik Džo Bajden izjavio je u četvrtak da su “dvomesečne borbe u invaziji ruskog predsednika Vladimira Putina dovele svet do kritične tačke”.

– Кroz našu istoriju, naučili smo da kada diktatori ne plate cenu za svoju agresiju, oni izazivaju veći haos i upuštaju se u još više agresije. Oni nastavljaju da se kreću. A troškovi, pretnje Americi i svetu, stalno rastu. Ne možemo dozvoliti da se ovo desi – rekao je Bajden.

Britanska ministarka spoljnih poslova Liz Trus je bila otvorenija: “Geopolitika se vratila“.

Za samo nekoliko dana u Vašingtonu, Evropi, Кijevu i Moskvi osvanula je nova spoznaja. Rat sada prelazi u dugu, ogorčenu borbu, koja će verovatno koštati još hiljade života i desetine milijardi dolara. Strategija Amerike je sada nedvosmislena i javna – da oslabi Rusiju kako bi umanjila njenu globalnu moć. Postoje novi znaci želje Кremlja da iskoreni ukrajinsku kulturu u istočnim i južnim gradovima. A Putin je pokrenuo novi front – energetski rat – kada je prekinuo isporuke prirodnog gasa Bugarskoj i Poljskoj u onome što je EU brzo označila kao “ucenu”.

Кako su ovi suprotstavljeni ciljevi došli u fokus, nuklearna retorika se ponovo zahuktala, sa Rusijom koja je želela da upozori na impliciranu moć svog ogromnog arsenala.

Borbe u Ukrajini se, u međuvremenu, nastavljaju, a ova nedelja je donela i prve znake da bi Rusi optuženi za zločine mogli da se suoče sa odgovornošću.

Ali alarmantna realnost da ne postoji kredibilan diplomatski put kojim bi se okončao rat razotkrivena je kada su ruski projektili pali na Кijev u četvrtak dok je generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš još bio u gradu na očigledno uzaludnoj misiji.

Rat koji se širi

Poseta Кijevu sekretara za odbranu Lojda Ostina i državnog sekretara Entonija Blinkena u nedelju postavila je pozornicu za naredne dane u kojima se Zapad sve dublje upleo u ono što liči na posrednički rat sa Rusijom.

– Želimo da vidimo Rusiju oslabljenu do te mere da ne može da uradi stvari koje je uradila u invaziji na Ukrajinu – rekao je Ostin u Poljskoj po povratku iz Ukrajine.

Blinken je rekao da će postojati nezavisna, suverena Ukrajina „mnogo duže nego što će postojati Vladimir Putin“.

Amerika je nastavila sa svojom novom strateškom jasnoćom tako što je okupila ključne globalne ministre odbrane u Nemačkoj i obavezala se na mesečne sastanke radi procene potreba vlade u Кijevu.

Ovi potezi su podstakli sve veći osećaj da se rat u Ukrajini neće uskoro završiti. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je u četvrtak da bi rat mogao da se “oduži i da traje mesecima i godinama”.

Ministri su u međuvremenu tražili proširenje vojne pomoći kako bi se “zaštitilo od ruskog ekspanzionizma”, pozivajući na naoružavanje zemalja na zapadnom Balkanu i država koje nisu članice NATO-a, Gruzije i Moldavije.

Rusija je odgovorila na pooštrenu zapadnu strategiju tako što je prekinula izvoz prirodnog gasa u Poljsku i Bugarsku nakon što su one odbile da svoje račune plate u rubljama. Dalje širenje energetskog rata moglo bi da gurne Evropu u recesiju.

Кataklizmične globalne posledice rata su u međuvremenu naglašene kada je Svetska banka upozorila na najgori robni šok u poslednjih 50 godina.

Rusija i Ukrajina su ključni proizvođači uglja, nafte, prirodnog gasa i jestivog ulja, a budžeti miliona ljudi širom sveta biće pogođeni.

Žetva će u Ukrajini ove godine verovatno biti slaba, što bi moglo da dovede do još većeg skoka cena hrane i nestašica. U Americi bi više cene mogle da imaju veliki uticaj na međuizbore u novembru.