Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak, dan kada se prisećaju Isusove poslednje večere sa učenicima, pre nego što ga je Juda izdao, poznatije kao Tajna večera.
U toku večere, Gospod je otkrio izdajstvo jednog od svojih učenika, a potom je sa svojim učenicima otišao u Getsimanski vrt, gde je svojom ličnom molitvom ukazao da je molitva za vreme nevolja, stradanja i iskušenja najveća snaga za podnošenje svih životnih poteškoća, pa i telesne smrti.
Prema jevanđelskim zapisima, Hristos je na Tajnoj večeri blagoslovio hleb i podelivši ga apostolima rekao:
Hristove reči se na Veliki četvrtak, ponavljaju na liturgijama pre pričešća vernika, po uzoru na prvu pričest Hristovu i njegovih apostola.
Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, postili na vodi najmanje pet poslednjih dana.
Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi.
Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove. Posle liturgije je dozvoljeno jesti na ulju i popiti nešto vina.
Za Veliki četvrtak u narodu postoje razna verovanja i običaji.
U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.
Srbi na Kosovu u ranu zoru oboje samo jedno jaje koje se zove “strašnik”. Dok je još sveže od boje, majka ga trlja po obrazima dece. Posle toga se boje ostala jaja, a “strašnik” se ostavlja na vidno mesto u ložičarki. To prvo jaje se dobro čuva da se ne razbije.
Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača – oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa. Veselja nema već se samo okupljaju. Kod nekih pravoslavnih naroda danas se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim.
