Prvi srpski buvar je načinio Inok Sava, a štampan je kod mletačkog štampara Đ. A. Rampacetija u Veneciji na današnji dan 1597. godine, poslije čega ga je pratila huda sudbina zaborava i nemara.

O Savi Inoku ne zna se ništa više do da je bio rodom iz Paštrovića i da je bio jeromonah manastira Dečani.

Na prvoj strani je štampana azbuka, slede samoglasnici, potom slogovi, imena svih slova.

Bukvar Inoka Save je nastao u doba kada je malo koja evropska zemlja i kultura raspolagala sopstvenim učilima, pismenima, abecedarima, azbučnicima.

Bukvar najviše fascinira svojom metodikom, jer je prvi put u Evropi primenjen fonetski princip čitanja.

Ipak, ovaj bukvar ostao je zaboravljen. Dok su se učili pismenosti iz tuđih knjiga, Srbi nisu znali da već više od dva vijeka imaju sopstvenu knjigu po kojoj se moglo učiti srpsko čitanje i pisanje.

„Prvi srpski bukvar“, ostao je potpuno nepoznat sve do 1893.

Te godine je ruski konzul u Skadru, Krilov, prvo izdanje, štampano u Veneciji 20. maja 1597. godine, poklonio novinaru i prevodiocu Okici Gluščeviću, a kasnije je, 1921. godine, drugo izdanje, štampano 25. maja 1597. u Dubrovniku, gde je bio na proputovanju, kupio inženjer Milorad Dimitrijević, iz Beograda. Oba izdanja, i prvo i drugo, poklonjena su Narodnoj biblioteci Srbije. Prvo izdanje na samo dva lista, od kojeg je ostao samo prepis, izgorilo je u bombardovanju Beograda i Narodne biblioteke 6. aprila 1941. godine, a drugo, na četiri lista, srećom je sačuvano.

Pogledajte stranice ovog bukvara na http://bit.ly/1gIRv8w.