Tokom odrastanja, roditelji su izuzetno važne figure, a posebno je problematično ako je majka toksična.

Psiholozi smatraju da postoje određene stvari koje radi skoro svaka toksična majka.

I one mogu da prouzrokuju ozbiljnu štetu po dečiju psihu, koja ostavlja trajne posledice na njihov kasniji život.

4 stvari koje rade toksične majke

Posramljivanje deteta

S ovim se može početi već u najranijim uzrastu, tvrde psiholozi, a majke koje imaju naviku posramljivanja deteta obično koriste fraze poput ”ti uvek” ili ”ti nikad”.

Ako ih majka koristi dovoljno često, dete interpretira te poruke kao određenu dozu samokritičnosti, a svaki budući neuspeh pripisuje manama svog karaktera.

Istraživanja pokazuju da kod većine dece, naročito ženske, ova navika rezultira samokritičnošću, lošim mentalnim zdravljem, pa čak i depresijom.

Prebacivanje krivice

Toksični roditelji imaju naviku da za svaku svoju grešku okrivljuju ljude oko sebe, pa tako i decu. Ne samo da ova navika donosi loše rezultate kada je reč o detetovom zdravlju i samopouzdanju, već se ono kasnije može ponašati na isti način jer je takvo ponašanje usvojilo od svoje majke, tvrde psiholozi, a prenosi Psychology Today.

Upoređivanje s drugima

Još jedna osobina toksičnog roditeljstva je upoređivanje deteta s drugom decom, a često je reč i o njihovoj braći ili sestrama. Treba da znate da je ovo određeni način emocionalne manipulacije u kojoj majka teži da posrami dete, te da ga natera da se oseća loše, a sve s ciljem kako bi, na primer, ubuduće uradilo nešto što se od njega traži, imalo bolje ocene ili bilo poslušnije.

Međutim, stručnjaci objašnjavaju da ovakvo ponašanje ne daje dobre rezultate, upravo suprotno, negativno deluje na samopouzdanje deteta, ali i na njegov odnos s majkom.

Unsplash

Prikrivena ili pasivna agresija

Vikanje i fizičko kažnjavanje nisu jedini oblici agresije koji štete detetu. Majka koja ima naviku da iskazuje ​​pasivnu ili prikrivenu agresiju prema svom detetu, takođe negativno utiče na brojne aspekte u njegovom životu.

Jedno istraživanje pokazalo je da su se deca koja su tokom detinjstva bila izložena verbalnim ucenama ili uvredama kasnije bila anksiozna, povučenija, imala su problema sa spavanjem, a bila su i sklonija depresiji.

Adolescenti koji su bili izloženi prikrivenom tipu pasivno agresivnog ponašanja majke imali su problema s regulisanjem ponašanja poput pažnje i koncentracije na nastavi, bili su agresivni, te skloni kršenju pravila.