Smrtne kazne u svijetu koje se i danas primenjuju

U kojim zemljama sveta se i dalje sprovodi smrtna kazna, na listi samo jedna evropska država

U većini zemalja sveta se ne izvršava, dok u nekima u kojima je ozakonjena nije izvršena više od decenije

Egipatski sud osudio je danas 10 ljudi na smrt, dok je više od 50 osoba dobilo doživotnu zatvorsku kaznu zbog optužbi za podržavanje ili izvođenje napada na bezbednosne snage i sabotažu državne infrastrukture.

Napade koji su se dogodili u Kairu između 2013. i 2015. godine tužilaštvo je povezalo sa grupom Muslimansko bratstvo, koja je sada zabranjena.

Vrhovni sud Egipta uputio je Velikom muftiji zahtev da odobri izvršenje smrtne kazne u januaru, dok je grupa za zaštitu ljudskih prava Amnesti internešnel saopštila je da je masovno suđenje, koje je uključivalo više od 200 optuženih, bilo krajnje nepravedno, zbog čega je pozvala na poništenje kazni.

Godišnje istraživanje ove grupe pokazalo je da je ponovno otvaranje sudova nakon ublažavanja epidemioloških mera podstaklo povećanje broja smrtnih kazni i pogubljenja.

Uznemirujući skokovi zabeleženi su u Iranu i Saudijskoj Arabiji, dok je 86 ljudi osuđeno na smrtnu kaznu po vanrednom stanju u Mjanmaru.

Najmanje 28.670 ljudi bilo je osuđeno na smrt širom sveta tokom 2021. godine.

Povratak u normalu doprineo drastičnom skoku brojeva

Izveštaj Amnestija na 66 strana, pod nazivom „Smrtne kazne i pogubljenja 2021”, pokazuje da je:

najmanje 579 pogubljenja sprovedeno u 18 zemalja prošle godine⁠, što je povećanje od 20 odsto u odnosu na zabeleženi ukupan broj 2020⁠. godine.

Kao i prethodnih godina, podaci ne uključuju hiljade ljudi za koje Amnesti veruje da su pogubljeni u Kini, kao ni značajan broj pogubljenja za koje se smatra da su se dogodila u Severnoj Koreji i Vijetnamu.

Državna tajna u ovim zemljama onemogućava precizno praćenje pogubljenja.

Izveštaj Amnestija takođe naglašava da neke od cifara treba posmatrati kao minimalne cifre.

Otkad su sudovi počeli da se vraćaju u noramalu zbog popuštanja mera, samo tokom 2021. godine sudije su izrekle najmanje 2.052 smrtne kazne u 56 zemalja, što je skoro 40 odsto više nego 2020.

Sveukupno, do kraja prošle godine najmanje 28.670 ljudi širom sveta bilo je osuđeno na smrtnu kaznu.

Iran je zaslužan za najveći udeo u porastu, pogubivši najmanje 314 ljudi (u odnosu na najmanje 246 u 2020), što predstavlja najveći broj pogubljenja od 2017.

Iran ima obaveznu smrtnu kaznu za posedovanje određenih vrsta i količina droge⁠⁠.

Prošle godine zabeležena pogubljenja u zemlji za krivična dela povezana sa drogom porasla su više od pet puta, na 132 sa 23.

Porastao je i poznati broj pogubljenih žena u Iranu (sa devet na 14), dok su iranske vlasti suprotno međunarodnom pravu pogubile tri osobe koje su u vreme počinjenog zločina bile mlađe od 18 godina.

Pogubljenja u Saudijskoj Arabiji prošle godine više su nego udvostručena u odnosu na 2020. (sa 27 na 65), što je sumorni trend koji se nastavlja – pošto je u samo jednom danu ranije ove godine pogubljena čak 81 osoba.

Međutim, izveštaj Amnestija takođe pokazuje da se osnovni dugoročni trend ka smanjenju upotrebe smrtne kazne nastavio tokom 2021. godine, sa godišnjim brojem smrtnih slučajeva od 573, što ga čini drugim najmanjim (posle 2020) koje je Amnesti zabeležio najmanje od 2010. godine.

U SAD je 2021. godine zabeležen najmanji broj pogubljenja (11) od 1988. godine, dok je Virdžinija postala 23. država i prva južna država koja je ukinula smrtnu kaznu, a Bajdenova administracija je u julu uspostavila privremeni moratorijum na federalna pogubljenja.

– Umesto da se oslanjaju na mogućnosti koje su pružili prekidi u 2020. godini, manjina država je pokazala zabrinjavajući entuzijazam da izabere smrtnu kaznu umesto efikasnih rešenja za zločin, pokazujući bezosjećajno zanemarivanje prava na život čak i usred hitnih i tekućih globalnih kriza ljudskih prava – rekla je Agnes Kalamar, generalni sekretar Amnesti internešenela.

– Posle pada broja izvršenja 2020. godine, Iran i Saudijska Arabija su prošle godine ponovo pojačali upotrebu smrtne kazne, uključujući i besramno kršenje zabrana koje su na snazi u skladu sa međunarodnim pravom o ljudskim pravima – dodala je ona.

Države koje dozvoljavaju smrtnu kaznu

Među državama u kojima je smrtna kazna dozvoljena zakonom, mogu se razlikovati tri grupe.

U prvu spadaju one zemlje koje redovno sprovode smrtnu kaznu, one u kojima je ona legalna, ali pogubljenje nije sprovedeno više od decenije, i one u kojima je smrtna kazna legalna, ali se izvršava samo u ekstremnim slučajevima kao što su ratni zločini.

U prvu grupu spadaju: Avganistan, Antigva i Barbuda, Bahami, Bahrein, Bangladeš, Barbados, Belorusija, Belize, Bocvana, Kina, Komori, Kuba, Dominikanska Republika, Kongo, Egipat, Ekvatorijalna Gvineja, Etiopija, Gambija, Gvajana, Indonezija, Iran, Irak, Jamajka, Japan, Jordan, Južni Sudan, Kuvajt, Liban, Lesoto, Libija, Malezija, Mjanmar, Nigerija, Severna Koreja, Oman, Pakistan, Palestina, Portoriko, Katar, Sent Kits i Nevis, Sveta Lucija, Sent Vinsent i Grenadini, Saudijska Arabija, Singapur, Sudan, Sirija, Sjedinjene Američke Države, Tajvan, Tajland, Trinidad i Tobago, Uganda, Ujedinjeni Arapski Emirati, Vijetnam, Jemen i Zimbabve.

Brojke i činjenice

– U 106 zemalja sveta upotreba smrtne kazne nije dozvoljena zakonom;

– 8 zemalja dozvoljava smrtnu kaznu samo za teške zločine u izuzetnim okolnostima, poput onih počinjenih tokom rata;

– 28 zemalja ima zakone o smrtnoj kazni, ali nikog nisu pogubile najmanje 10 godina;

– 56 zemalja zadržava zakone o smrtnoj kazni i ili sprovode pogubljenja ili vlasti nisu dale zvanično zabranu pogubljenja;

– Tokom 2021. za pogubljenja su korišćene sledeće metode: odsecanje glave, vešanje, smrtonosna injekcija i streljanje;

– Neke smrtne kazne izrečene su nakon postupaka koji nisu ispunili međunarodne standarde pravičnog suđenja: u Alžiru, Bangladešu, Kamerunu, Egiptu, Iranu, Mjanmaru, Nigeriji, Pakistanu, Saudijskoj Arabiji, Somaliji, Singapuru i Jemenu.

U drugoj grupi su: Alžir, Brunej, Kamerun, Centralnofrička Republika, Eritreja, Esvatini, Gana, Grenada, Kenija, Laos, Liberija, Malavi, Maldivi, Mali, Maroko, Niger, Papua Nova Gvineja, Rusija, Sijera Leona, Južna Koreja, Šri Lanka, Tadžikistan, Tanzanija, Tonga, Tunis, Zapadna Sahara i Zambija.

Treću grupu čine: Brazil, Burkina faso, Čile, Salvador, Gvatemala, Izrael, Kazahstan i Peru.

Belorusija jedina u Evropi i dalje sprovodi smrtnu kaznu

Beloruske vlasti odobrile su sredinom maja izmene krivičnog zakona kojima se smrtna kazna uvodi i za pokušaj izvršenja terorističkog akta, a kritičari vlade u Minsku navode da je taj potez usmeren protiv opozicionih aktivista.

U Belorusiji, kojom čvrstom rukom vlada predsednik Aleksandar Lukašenko, do sada je smrtna kazna bila predviđena za terorističke akte sa smrtnim ishodom i za brutalna i višestruka ubistva.

Pogubljenja izvršena 2021. godine

Izveštaj Amnestija pokazuje da su pogubljenja tokom prošle godine izvršena u sledećim zemljama:

– Kina (bez tačnih informacija, ali se smatra da je 1.000);

– Severna Koreja (bez tačnih informacija, ali se smatra da je „tempo ostao sličan“);

– Vijetnam (bez tačnih informacija, ali se smatra da se broj pogubljenja povećava);

– Iran (314 +);

– Egipat (83 +);

– Saudijska Arabija (65);

– Sirija (24 +);

– Somalija (21 +);

– Irak (17 +);

– Jemen (14 +);

– SAD (11);

– Južni Sudan (9 +);

– Bangladeš (5);

– Bocvana (3);

– Japan (3);

– Oman (++);

– Belorusija (1 +);

– Ujedinjeni Arapski Emirati (1 +).

(Plus označava da se smatra da je pravi broj veći od prikazanog, a ++ da je broj veći od jedan, ali da tačna cifra nije poznata.)

Smrtna kazna kao alat državne represije

Nekoliko zemalja primenilo je smrtnu kaznu prošle godine kao jasan instrument državne represije protiv manjina i demonstranata:

– Egipat: Slasti su koristile mučenje i masovna pogubljenja, često nakon nepravednih suđenja pred hitnim sudovima državne bezbednosti.

– Iran: Smrtne kazne su nesrazmerno korišćene protiv pripadnika etničkih manjina zbog nejasnih optužbi kao što je „neprijateljstvo protiv Boga“. Najmanje 19 odsto evidentiranih pogubljenja (61) izvršeno je nad pripadnicima etničke manjine Beluči, koji čine samo oko 5 odsto stanovništva.

– Mjanmar: Došlo je do alarmantnog porasta upotrebe smrtne kazne po uvođenju vanrednog stanja, gde je vojska preuzela ovlašćenje da sudi u civilnim slučajevima na vojnim sudovima koji su vodili skraćene postupke bez prava žalbe.

Osamdeset i šest ljudi proizvoljno je osuđeno na smrt, nekoliko u odsustvu, u onome što se naširoko smatralo ciljanom kampanjom protiv demonstranata i novinara.

– Saudijska Arabija: Među žrtvama pravosudnog sistema u zemlji bio je Mustafa al-Darvip, mladić iz šiitske manjine koji je optužen za učešće u nasilnim antivladinim protestima. On je pogubljen 15. juna nakon krajnje nepravednog suđenja zasnovanog na „priznanju“ izvučenom mučenjem.

Smrtna kazna u Americi

Tokom 2021. godine u Sjedinjenim Američkim Državama izvršeno je 11 pogubljenja, dok je u tri zemlje, SAD, Gvajani i Trinidadu i Tobagu, izrečeno 25 novih smrtnih kazni.

Virdžinija je postala 23. država u SAD i prva južna država koja je ukinula smrtnu kaznu. Treću godinu zaredom Ohajo je odložio ili obustavio sva planirana pogubljenja.

Nova američka administracija u julu je uspostavila privremeni moratorijum na federalna pogubljenja, pa je 2021. u SAD bilo najmanje izvršenja od 1988.

Za mnoge kritičare politike Sjedinjenih Američkih Država o smrtnoj kazni, jedan od najzabrinjavajućih aspekata jeste njeno nedosledno primenjivanje.

Iako se smrtna kazna koristi u više od polovine država u zemlji, pored savezne smrtne kazne, verovatnoća da će do pogubljenja zaista i doći, i mogućnost produžene, bolne ili nehumane smrti, veoma variraju.

Na primer, u Južnoj Karolini je moguća smrt od streljanja, dok se u Teksasu daje smrtonosna injekcija pentobarbitala, za koju stručnjaci kažu da može da izazove „neprijatan bol“, kao u slučaju pogubljenja Veslija Purkija 2020.

U 27 država koje još koriste smrtnu kaznu, smrtonosna injekcija je daleko najčešći metod. Ali mnoge farmaceutske kompanije odbijaju da isporuče potrebne lekove, što je dovelo do toga da države odobravaju izvršenja smrtnih kazni koja su potencijalno daleko manje humana.

To je bio slučaj u Južnoj Karolini, koja je u maju donela zakon koji zahteva od osuđenika na smrt da biraju između ubijanja električnom stolicom i streljanja. Smrtonosnu injekciju mogu izabrati samo „ako je dostupna u vreme izbora“, a trenutno nije.

Električna stolica se koristi u osam država, a gasne komore su dozvoljene u sedam. Tri države, Delaver, Nju Hempšir i Vašington, i dalje dozvoljavaju vešanje. Četiri države, Misisipi, Oklahoma, Juta i Južna Karolina, dozvoljavaju smrt streljanjem.