Šta to radiš!Život je lep!: Životna priča Supermena ...

Vijesti

„Šta to radiš! Život je lep!“: Životna priča Supermena sa Dunava /video/

14 Septembra, 2021

Za Renata Grbića alasa sa Dunava koji je spasao mnoge ljude od samoubistva, može se reći da je sudbinski predodređen da bude spasitelj. Njegovo ime na latinskom znači ”ponovo rođen”, a porodična slava Sveti Nikola, je zaštitnik po crkvenom verovanju, putnika na vodama.

U emisije „Dok anđeli spavaju“ sa autorkom emisije Marinom Rajević Savić podelio je svoju životnu priču. Rođeni Beograđanin pripada četvrtoj generaciji alasa u svojoj porodici iako je završio osrednju medicinsku školu. Sa bivšom suprugom Gocom vlasnik je restorana „Konoba kod Goce i Renata“.

Sudbinski predodređen da spasava ljude

Prvo samoubistvo skokom čoveka sa mosta koje je igrom slučaja, video, bilo je samoubistvo Branka Ćopića sa Brankovog mosta, a prvom čoveku koga je spasao od samoubistva skokom s Pančevačkog mosta, rekao je: „ Šta to radiš! Život je lep!

I od tada, svakome koga spasi kaže isto. Zovu ga „Supermen“ zbog onoga što čini ali rođen kao dupli Strelac u horoskopu, mesto ga ne drži a vedar duh ne napušta.

Renato kaže da ne bi mogao da živi bez ribarenja a u prilog tome kaže i da je kao plod ljubavi njegovih roditelja i začet u čamcu. Goca, njegova bivša supruga, bila je druga ljubav u njegovom životu – posle ribarenja.

”Kad sam je video kako zabacuje štap, kači gliste samo sam u sebi rekao – ma ova je moja brate“.

Zaljubio se u ženu koja je volela pecanje

Dok je Goca gazda u restoranu, Renato je u čamcu. Ali, priznaje ima svoj ritual od koga ne odustaje pre nego uđe u čamac, tako što se prekrsti i pomoli Svetom Nikoli. I za to ima debeo razlog.

„Par puta sam mogao da se udavim zbog svoje brzopletosti, zakači se mreža za travu, mulj, motor me vuče na jednu stranu a mreža koja mi je vezana za ruku vuče na drugu… Dubina oko dva metra a na meni čizme, pantalone, gumeno odelo koje ne bih mogao da skinem … I samo bi me polako povuklo na dno. Udavio bih se,“ objašnjava on.

Dunav, ma koliko bio lep, dodaje on, je i reka koja ne oprašta, može jednom da se pogreši i to je to.

„Par naših prijatelja se udavio a odrasli su na Dunavu. Nekada je na Adi Huji bio krst ribara na kojima su uklesana njihova imena i sada čekamo od grada da se on vrati na isto mesto gde je stajao pre rata,“ kaže sagovornik emisije.

Renato je otkrio i jednu tajnu, malo kome znanu, a to je da alas, kaže on „priča sa ribama“. Evo i kako to izgleda:

„Ajde grizi, Vrati se! Gde si mala, dođi…“

Dunava se treba plašiti

Dunav ima neverovatnu ćud i treba ga poštovati, napominje Renato i ne treba se šaliti sa njim, jer je jak i opasan, ali je i reka koju vole svi boemi.

„Uglavnom svi koji dođu kažu mi da nisam svestan koliko sam srećan čovek. Ja zaista ne bih mogao da živi bez Dunava,“ priznaje.

Na kraju priče Renato priznaje da je imao idole od malena a kao i svakom dečaku otac je bio na prvom mestu.

„Moji idoli nisu bili poznati ljudi, voleo sam Crvenu Zvezdu i sve sam utakmice pratio dok je bila stara Jugoslavija: Sada više ne pratim fudbal iako sam skoro 30 godina igrao u nižerazrednim klubovima. Volim sport jer se stvaraju dobri prijatelji za budućnost,“ kaže on.

Tihi heroj Beograda zanimljiv je i mnogima koji dođu u Beograd i žele da se slikaju sa njim, što je njemu čudno.

Napisali su šteta što sam Srbin

„Ja sam samo neko ko se nađe u situaciji da nekome u datom trenutku pomogne,“ kaže on. Bio je junak više inostranih televizija, pre svega američkih, za koje kaže: ”tamo odmah postaneš heroj i kao spasiš psa iz vode, pa se o njemu se posle snimaju filmovi”.

Kada je izašao prilog o meni da spasavam ljude, dodaje Renato, jedan od komentara nekog Amera je bio – šteta što je iz Srbije.

Sputnjik