TRPI TORTURU, jer sin odbija da viđa oca

Dragana M. kaže da su najveći problemi nastali kada je njen sin počeo da odbija da viđa svog oca.

Centar za socijalni rad Banjaluka je odredio termine kada moj sin treba da bude kod oca, ali on ima 17 godina i odbija da ide kod njega. O tome sam obavestila Centar, nadajući se da će oni promeniti odluku oko viđanja, jer je on skoro punoletan i može sam da odlučuje. Umesto pomoći, dobila sam neviđene probleme od njih – kaže Dragana.

Ističe da je socijalni radnik Tanja Đ. dolazila kod njenog maloletnog sina dok je ona bila na poslu i zastrašivala ga i vređala.

– Ona i još jedna radnica iz CSR su svašta govorili mom sinu, zastrašivale su ga i vređale zato što ne želi da ide kod oca. Jedna od njih mu je rekla i „Džaba ideš u crkvu, ti si loša osoba“. To je veoma potreslo mog sina. Probleme smo imali i sa bivšom direktoricom. Zbog tih zastrašivanja sam ih prijavila i policiji i obavestila njihove nadležne, međutim oni nisu reagovali – pojašnjava Dragana M. za Srpskainfo.

Ona dodaje da je nedavno njen bivši suprug pretio njihovom sinu zato što ga ne želi posećivati i da je to prijavila policiji, ali da su oni tražili snimak tog razgovora.

Prema njenim rečima, još veći problemi su joj nastali kada je Centar za socijalni rad Banjaluka krenuo da je finansijski kažnjava zbog toga što sin odbija da ide kod oca.

– Prvo sam dobila kaznu od 100 maraka, nju sam platila. Posle toga su nastavile da stižu sve veće i veće kazne i do sada imam oko 2.000 KM za kazne. Ja sam zaposlena i moj i sin i ja živimo od moje plate, a zbog ovih kazni sam dovedena na rub egzistencije i ne znam kako ćemo skupiti pare za hranu – priča Dragana M. i dodaje da joj ove kazne prinudno skidaju sa plate.

Ističe i da njen bivši suprug godinama nije plaćao alimentaciju.

Kaže da zbog ovih kazni nije u mogućnosti da sinu kupi čizme i jaknu za zimu, a ističe da će im biti teško i za hranu.

– Više ne znam šta da radim. Razmišljam da se sad prijavim u Centar za socijalni rad i tražim pomoć da bismo preživeli, ili ću morati redovno posećivati javnu kuhinju. Strašno je šta sin i ja trpimo zbog bahatih socijalnih radnika i bivšeg supruga – ističe Dragana za Srpskainfo.

Pojašnjava, da je njen sin godinama trpio razne uvrede i bol od oca i da ga zbog toga ne želi više viđati i da ga ona ne može terati da ide kod oca, kad njemu tamo nije ugodno.

Zbog ovih problema koje trpi Dragana M. obratili smo se i CSR Banjaluka i pitali zbog čega ona dobija novčane kazne i da li su upoznati sa tim da je njihovu radnicu prijavljivala policiji.

Međutim nismo dobili nijedan konkretan odgovor od njih.

– Nadležnost CSR je da vrši aktivnosti za porodice sa maloletnom decom gde roditelji žive odvojeno, odnosno da reguliše lični kontakt roditelja sa maloletnom decom. Posredujemo i vršimo savetodavni terepijski rad sa roditeljima, posredujemo na uspostavi dogovora roditelja vezano za provođenje ličnog kontakta roditelja sa maloletnom decom i drugo – rekli su u CSR Banjaluka.

Oni su dalje naveli da je Porodičnim zakonom propisano da dete ima pravo na izražavanje vlastitog mišeljanja u skladu sa uzrastom i zrelošću, da ima pravo da blagovremeno dobije potrebne informacija i obaveštenja koja su mu potrebna za formiranje vlastitog mišljenja, kao i da se mišljenju deteta mora posvetiti dužna pažnja u svim pitanjima koja ga se tiču i u svim postupicima u kojima se odlučuje o njegovim pravima.

Za ostale informacije su nam rekli da predstavljaju poslovnu tajnu i da ne mogu davati više podataka.

PSIHOLOŠKA PROCENA

Dragana M. u razgovoru za Srpskainfo ističe da je nedavno usledio novi šok kada je dobila obavest iz Centra za socijalni rad Banjaluka.

– U životu nikada nisam imala nikakav prekršaj ili nešto slično. A oni su me obavestili da moram ići na psihološko veštačenje. Ni sama ne znam zbog čega. Pored cele Banjaluke, naredili su mi da moram otići u Gradišku kod psihologa. Niko me ne pita imam li para za kartu – priča ona ogorčeno.